Uzgajanje

 Aronija (Aronia Melanocarpa)

Aronija (Aronia Melanocarpa) je bobičasto voće koje najviše liči na borovnicu, a dobila je naziv sibirska borovnica i to iz dva razloga. Prvi je taj što je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, najranije dospela u Sibir, a drugi zbog toga što je otporna na veoma niske temperature. Sibirska aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -45°C. Raste i obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora može dostići visinu oko 2 metra. Jestivi deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice.

 

Gajenje:

Lako se gaji i održava. Gaji se slično kao oblačinska višnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se žbun sličan žbunu leske. Da bi se olakšalo njeno gajenje, omogućila međuredna obrada, rezidba i berba, može se kalemiti na jarebiku (Sorbus aucuparia). Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine, jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 cm, tako da će kalemljena sadnica imati minimum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. Može se kalemiti na razne načine; očenjem, „čipovanjem“, engleskim spajanjem, i ostalim, kao i sve druge vrste voća. Izbor načina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plemke.

Sadnja 

Sadi se u jesen, preko zime i u rano proleće, uz uslov da zemlja nije smrzla i da vegetacija još nije počela. Biljke iz kontejnera (saksija) mogu da se sade i u toku vegetacionog perioda. U tom slučaju sadi se u vodom natopljene jame, a posle sadnje ponovo zalije, kako bi biljka odmah nastavila sa rastom.

Priprema parcele sastoji se od osnovne obrade, oranja na dubinu od oko 30 cm, tanjiranja ili rotoviranja, kako bi se poravnao i usitnio površinski sloj. Presađivanje je najbolje obaviti ubrzo po iznošenju sadnica iz rasadnika. Pre sadnje parcela treba da se pođubri NPK 15:15:15 mineralnim đubrivima, 500-600 kg/ha, ili 50-60 g po jamici, posle čega se đubrivo pomeša sa zemljom, da ne dođe do direktnog kontakta sa žilama korenovog sistema. Na ovakav način sprečava se eventualno toksično dejstvo jakih koncentracija mineralnih soli i sušenje biljaka u startu. Ukoliko se koristi zgoreli stanjak, 40-50 t/ha, količinu NPK mineralnih đubriva treba smanjiti na polovinu. Oko biljaka treba rasturiti sloj slame, minimum pola metra u prečniku, kako bi se sprečila pojava korova oko samih biljaka. Ovaj malč treba obnavljati svakog proleća.

Berba

Prve berbe su moguće u trećoj godini života, ako se koriste sadnice stare godinu dana. U principu svako voće, pa i aronija u godini posle sadnje mora da razvije dobar korenov sistem i pripremi se za rod u sledećoj godini. Dobro razvijene biljke iz kulture tkiva prorode i u drugoj godini. Tada se formira prosečno po dva grozda na biljci, sa oko 35 – 40 plodova, ili oko 50 -100 grama prinosa.  U prvoj godini po sadnji dvogodišnjih sadnica, može se dobiti od 100 - 200 kg ploda po hektaru. U sledećoj sezoni žbun daje po 7-8 grozdova, 200 – 300 grama po biljci ili 440 do 660 kg po hektaru. Pojedinačni plodovi imaju masu od 0,6 - 1,1 gram, tako da u jednom kilogramu ima od 1ooo – 1600 plodova.  U plodu se nalazi par komada vrlo sitnog semena, čija je apsolutna masa (masa 1000 zrna) oko 3 g. Sa porastom, uz redovne mere nege, u prvom redu uništavanju korova, u desetoj godini života biljka aronije može da donese prinos od oko 5 -10  kg po žbunu, ili  11 do 22 t/ha. Sa berbom se ne može zakasniti! Zrenje nastupa krajem jula, a berbe se mogu protegnuti kroz sledeći mesec i po dana. Pri tome, gubici su vrlo mali. Tek po koji plod se osuši i otpadne, dok oni drugi, normalni i zdravi, tako reći ne kaliraju.